Избори у Црној Гори : Анатомија једног (не)морала

 

Послије предсједничких избора

АНАТОМИЈА ЈЕДНОГ (НЕ) МОРАЛА
Много је важно, могуће и најважније мијењати себе и имати свој став. Медијско загађење у Црној Гори траје бесконачно дуго. И колико год се дрчно одупирали пакленим наумима оних који манипулишу и колико год били јаки и упорни да сачувамо себе, стално се руши традиционална матрица, национална, културна, историјска, морална вертикала и хоризонтала
Један, за ширу јавност, непознати човјек је, јуче, преко друштвених мрежа завапио испод фотографије новопостављеног предсједника Црне Горе, Мила Ђукановића: „Људи, овај човјек већ 30 година не може да нађе други посао!“ И смијешно и жалосно. Смијешно, али не толико да би нас та хуморност лијечила од свакодневних фрустрација, већ прије свега личи на неку Божју опомену па могуће и казну! Жалосно не само за нас, нас који „живимо“ у Montenegru јер нијесмо капарисали карту у једном правцу на вријеме, већ смо овим (и иним) „изборима“ овом „демократијом“ и овом црном игранком залупили врата младим генерацијама, овдашњој дјеци или нашој будућности.
Посебно питање јесте: да ли ми ту будућност, било какву, и заслужујемо.? Колико смо кадри да промијенимо себе јер промијенити себе јесте суштина приче. Да се не враћамо на већ излизану али посве тачну народну мудрост-„народ има ону власт коју и заслужује“.
Било би морбидно ићи у том смјеру гдје би се тражила равнотежа у чињеници „да ли смо више виновници своје (не)среће или је то сплет ужасних околности“ да се вртимо у политички дебилисаним круговима пакла, да тумарамо у магли, да не видимо никакво па ни најмање рјешење проблема зацементиране власти, мозгова и покварене балканске мржње и анархије. Али јесте пријеко потребно! Понекад, као сада и суицидно!
Али људски је тражити грешку у другоме, у некој већој сили. Иако се почесто запитамо колико још „људски“ можемо реаговати на оно што нас окружује.
Много је важно, могуће и најважније мијењати себе и имати свој став. Медијско загађење у Црној Гори траје бесконачно дуго. И колико год се дрчно одупирали пакленим наумима оних који манипулишу и колико год били јаки и упорни да сачувамо себе, стално се руши традиционална матрица, национална, културна, историјска, морална вертикала и хоризонтала…Код већине је логичан, моралан став полусрушен или већ дубоко сахрањен а онда се само повремено и само понеки тргнемо и схватимо дубину јаме у којој се налазимо!
Ако се већ зна да се скоро неће ништа промијенити на медијском небу ЦГ онда смо ваљда једном заувијек схватили да нам је пут, овај по коме ходимо-поприлично утабан и (не)јасан.
Ови предсједнички избори су у потпуности разоткривени и јасни како онима који мисле својом главом тако и онима који своју позајме господарима наших судбина.
Има и теза које су за жаљење. Наиме прича да су избори „покрадени“ је лажљива а могуће и мањој мјери и тачна (али то не мијења ништа суштински посебно- нас!). Коначно! Али најзад схвата, да је ТО-ТО! Да смо ми ОВО ХТЈЕЛИ! Да смо ми још једном показали свој политички СВ. Без и примисли да би могли прво себе да промијенимо па онда и све остало.
Али најприје, кренимо редом.
Гравни актер ове драме свакао свој садашњи душевни немир не може умирити „сјајном“ побједом у првом кругу! Страх је, овом приликом, стална и увећивајућа категорија. Почињемо од параноје у којој страдају сви. Његови најближи сарадници добијају благонаклоне савјете са неких страних адреса да је МЂ, у колони за неповрат. И он то осјећа. Ваљда се то чита по атмосфери најновијих климатских промјена. По вјетру, кишама и сунцу?! Њега никакви избори не могу умирити па ни они у којима „сјајно“ побиједио. Тај круг пакла, а ОН то врло добро зна, се сужава. Ником Он више не вјерује. Или још горе-ОН више никоме и не треба! Нема више сарадника који би задобио његово повјерење. Па ни они које је обезбиједио материјално за неколико следећих генерација. Да не отварамо причу да су ови криминалци отели и присвојили оно што припада овом бираком тијелу. Уосталом и проницљиви аналитичари се кладе на ту карту. Да ће му неко из најближег окружења једног дана у кабинет предсједника донијети-свилен гајтан!
Ма колико парадоксално звучало ОН је и након избора страшан и највећи губитник! И он то зна, и он то осјећа! А ту нема лијека ни травке која то лијечи. Ту је чак и хирургија дигла руке.
Наравно ово су суве извјесности а напросто иду у једном смјеру. Да ли се тај смјер зове „санадеризација“ или некако другачије-просто је небитно. Уз ову извјесност треба приковати и нашу епску етикету читавом случају, драматизацију, емоције које се емитују лицемјерно, кварљиво и трагикомично! Игранка још траје. Играмо руски рулет са свих шест куршума у буренцету! Јер другачије и нећемо и не умијемо…
Па да негдје давно, негдје у времену које ми тако брзо заборављамо, нисмо „сјајно“ гласали за Њега, ОН би данас имао неку шансу. Али они који су га „слијепо“ бирали нијесу имали милости. Они су га толико „мрвили“ да је он сада само memori од потрошеног човјека. И док их је, заједно са својим газдама, манипулативно усмјеравао да му омогуће још који мандат, учинили су га зависником од нечега од чега се нико и никад спасио није!
Чопор гладних хијена око ЊЕГА-чека!
А ОН престрављен на свом врату чека-свилен гајтан!
Да ли ће „егзекуцију“ дочекати као мирни пензинер, предсједник мјесне заједнице, премијер или предсједник- више не мијења правац судбине! А то је извјесно!
МЂ је, живи били па видјели, највећа и трагична жртва ових избора. Као што је и читав један свијет под његовом вишедеценијском влашћу!
Доживотни кључар наше стварности је и опозицију ангажавао да буде његова лијева рука. Кандидати „опозиције“–смијешна и жалосна скупина, која је имала већу подршку режима од политичких снага које су их кандидовале. Њихова кампања обесмишљена и дебилска. Управо онаква каква је потребна и одговарајућа историјски тренутак у Црној Гори, душевно стање.
Теза да Мило мора бити предсједник због „заустављања“ руског утицаја на Балкан је као и многе друге толико манупулативна и лажљива да би понајприје пронашла мјесто у забавној рубрици: вјеровали или не!? Толико тачна и као она да се „његовим избором брани држава!“ То су директне поруке намијењене можда оној слуђеној и полуписменој дијаспори. Оне за друге, у читавој овој причи, – нијесу за употребу! Свима је све јасно па и онима који му несебично дадоше гласове.
Прва честитка након „сјане“ побједе која је стигла из иностранства јесте она упућена од пословног партнера Хашима Тачија из Приштине! Вучић га је, свакако, звао и саопштио му одушевљење његовим поновним избором, док му се Мило одужио још у предизборној кампањи ријечима: „Косово је већ давно изгубљено, није га Вучић изгубио…“ Ове ријечи су му свакако донијеле и неподијељено одобравање и високе оцјене код Хашима и Вучића. И свих оних које желе независно Косово!
Последице предсједничких избора у Црној Гори су библијске!
Могу се мјерити само са почетком Трећег свјетског рата који је, тако неки тврде, на помолу. Та катаклизма би нам додала само мало уранијума, остало већ све-имамо!
Душко Секулић,бивши помоћник Савезног Министра унутрашњих послова СРЈ

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s